Rođen aprila 1973. na beogradskom asfaltu koji i danas gazi. Proširio korake na gradove regiona i tamo upoznao ljude sa kojima planira provesti život. U Zagrebu, Rijeci i Puli pustio korenje zahvaljujući prijateljima pa sad neprestano leti na nemirnom vetru između dva asfalta i dve rive.

 

Počeo kao grafičar, porastao kao dizajner, odrastao kao fotograf.  U nekom trenutku spojio sve tri osnove u jednu kojom se danas bavi. Kako god se ona zvala. A on je zove “ljubav” … jer ne biraš ti, nego ona tebe. Početkom devedesetih kod “gazda Milisava u štampariji” naučio većinu osnova za sve što danas zna. Kasnije dodavao znanje u privatnoj školi fotografije i radio na sebi. I ne namerava prestati. Žao mu je što nije “ganjao fakultet” za umetnost. Tih devedesetih godina prošlog veka ganjao je košarku i muziku, jer je to jedino bilo moguće, pa mu opet nije toliko žao.

Napravio deset samostalnih izložbi fotografija, za sada samo u Beogradu, pa planira i želi preko crte. Ipak preskočio crtu 2021 i napravio jedanaestu samostalnu izložbu u Puli … traga za novim crtama.

Napravio nebrojene dizajne velike i male. Sarađivao sa velikim kompanijama ali su mu uvek draže male. Odavno je svestan da je manje više pa se tako i ponaša. Ili bar neprestano pokušava. Putuje i raduje se novim ljudima. Voli velika putovanja u male gradove. Trudi se biti otvoren za različitosti jer misli da je u tome lepota svih nas koji smo u ovom kratkom trenu planete zajedno.

Voli ljude, voli popit’ pivo, voli osmehe. Ima prijatelje. Sad ima i knjigu (Long Play Book), sprema sledeću (Crveni trag/vrag) … voli živeti